CVITNA NEDILJA - 2017

 

Danas je cvitna nedilja. Baš se i nemorem pofalit da sam bil na

Maši. Zaspal sam i sad čekam da mi dica donesedu

blagoslovljene maslinove grančice. A nikako nisi ni vridan

danas pa sam kaj onaj ministar Barišić, malo prepisival.

Doduše ne od drugi, vengo od seba pa to onda i ni tako velik

grij. Ki je već to čital nek preskoći a ki ni, nek pročita.

P.S. Slike su iz arhiva

P.S. Kroz Veliki tjedan niš ne pišem.

A sad evo male priče i Cvijetnici ili kaj bi mi rekli, Cvitnoj

nedilji.

Nikako mi je vavik Cvitna nedilja, dok sam bil mać, bila drag,

nikako lip blagdan. Sećam se kad bi deda znal reč:

„Jutri mali počinje Velki tjedan prvlje Vazama. Projt ćeš

popodne na Skorašnik i nabrat rožic da se jutri, prije Maše,

umijemo u cvitnoj vodi.“

I prošal bi sav sretan s maćom košaricom nabrat rožic. Bilo je

već svega. I visibab kulko voliš, i ljubic-beli i plavi, pa onda kaj

cekin žuti jaglaci. Bilo je rožic svake fele. Naberem ja punu

košaricu, za cel bi Žegar bilo dost, i biž doma. Drugo jutro, sve

kaj sam naral, baka bi metnila u lavor pun vode i va tem sam se

onda umival. Onda bi mi lipo obukli svetašnju robicu i poslali

na mašu. Nosil sam sobum drenovu grančicu. Pred crikvom bi

se sabral narod i velečasni bi blagoslovil drenovu il maslinovu

grančicu, kako je već ki imal. I onda smo u procesiji išli u

crikvu na Mašu. Blagoslovljena grančica stajala celu godinu uz

svetu sliku nad mojim krevetcem a druge, iznad kreveta na

križu pri baki i dedi, i pri teti i tetku. Jednu je grančicu deda

znal odnest i u štalu a ki put i na njivu. I od tega vrimena, sve je

ostalo ko prvlje, samo se grančica više ne nosi u štalu, jer više

nigder nima blaga. Ni na njivu jer su njive zarasle. Al zato,

maslinova grančica ko vavik, celugodinu stoji iznad naši krevati

ili svetih slika. Sve je isto, samo

smo mi, zericu drugačiji, zericu stariji.

P.S. Slika iz arhiva

U VELIKOM TJEDNU NIŠTA NE PIŠEM

9. 4. 2017.

Nebojša Magdić