RADOVI NA KULI. MALO BRLJAMO.

 

Vrime nikakvo tmurno, kišovito. Ni mi za delat i ako bi trebal još drv sabrat, pa onda malo špiljam po tem inetrnetu. I niki dan vidim da Maks još piše blog. Bil je prestal pa ga nis ni pratil. I sad sam pri njemu našal komentar o uređenju kule. Lipo čovik, kaj si je nadenil špicname I.P. Broj, pita kaj je to s kulum. Kad se minjal krov, ostale nikakve ružne štrafte. Pa sam se ja malkoca propital.

Na obije kule izvršeno je neophodno inektiranje. Na južnoj kuli, ovoj do ceste, poslije radova izbila je masa za inektiranje i pokazale su se ružne vertikalne pruge. Tvrtka Izgradnja-Popovački, koja je radila jugo-zapadnu kulu, za poslove inektiranja angažirala je podizvođača, koji očito nije bio dorastao zadatku. Ne znam što je pri tome radio nadzorni organ, ali šteta je učinjena. Postavljati sada skele da bi se to saniralo, preskupo je, tim prije što je u planu da se na čitavoj kuli otuče/skine stara žbuka i postavi nova, i onda bi se i to ispravilo. Na drugoj kuli koja se sada uređuje, inektiranje je izvela domaća tvrtka Ogulin-mont. Dečki Darka Vukelje su očito malo više verzirani u te pslove, tako da su posao obavili bez greške.

Osobno, ja te vertikalne pruge ne bi ni primjetio ali zato sam primjetio otvor/vidikovac na vrhu južne kule, koji me je raspametio od oduševljenja. Pri vrhu kule, zjapi ogromni ružni prozor s izo staklom, duplo veći od svih ostalih i naprosto bode oči. Sumnjam da je tako bilo prije. No tu postoji projektant, nadzorni ogran i konzervator-zaštitar kulturne baštine, pa nam samo preostaje vjerovati u njihovu stručnost. A da je ružno za vidjeti, je.

Vertikalne crte. Nekome su odmah pale u oči.

Kakvo je to inektiranje. Ljudi su to sigurno prvi puta radili. Pa kaj su se baš na našoj kuli morali učiti.

Prozor iz snova. Sve mislim kako ću kroz njega vidjeti Zulejku, koja se je,  ne zbog ljubavi,  već zbog ovakvog idejnog rješenja, bacila s tog najvišeg prozora.

Photo by Nešo-Skorašnik

19. 10. 2016.

Nebojša Magdić