U REKORDNOM ROKU, STIGAO NOVI LAPTOP. TAKO JE TO KAD IMAŠ PRIJATELJE.

Pred četiri dana objavio sam kratki post:

LAPTOP OTKAZAL SURADNJU.

Star je moj laptop, oronuo, nemoćan i odlučio se povući u mirovinu. O nekom novom laptopu ni ne pomišljam. Preskupo. Nedokučivo.

Slijedi pauza u pisanju. Koji dan ili koji tjedan, tko zna.

Odmorite se malo od ovoga moga mlaćenja prazne slame i

prodavanja magle. Zaslužili ste. Odmorite. Živi i zdravi bili. Živjeli.

I stvarno sam računao bar na mjesec dana pauze. Ja sam računao, ali tko mene pita. Neki su računali prije mene. I evo te pričice.

Zove me Elvis Vučić – Belin.

„Ti, dal moremo dojti po onu moju pumpu“.

A pumpu mi posudil kod zadnje poplave, i pravo da velim - spasila me. Pred par dani, pitam ga:
„Elvis, kad ćeš bit doma da ti vrnem pumpu“ .

„Daj Bog s tobum, kaj će mi pumpa. Zemi si je“.

„Nemoj“ velim ja.

„Ma zemi je, meni ne treba.“

I sada gruntam. Najprije mi je dal pumpu a sad bi došal po nju. I to ne sam, jer veli: „Ti, dal moremo dojti po onu moju pumpu“.

Ne veli dal morem, nego, dal moremo. Množina. Ne sam, nego s još nekim. Čudno mi ništo, keg vraga sad peri.

Pa mu velim: „Dobro dojdite, da to rešimo“.

„Evo nas za pol vure“ .

I fakat. Za pol vure škripidu gume pred kućom, cvilidu bremze, laju pasi, uzbunilo se celo selo. Uletili k meni kaj oni iz meksičkeg narkokartela, samo brez pušak.

Elvis Vučić, Foto Miro Brozović, Slave Vuković – Brinjak, Damir Juričić-Dado.  

„Kadi pumpa“ pita Belin.

„Evo zemi, ne znam ka je od ove tri tvoja“.

Al vidim ja da nemaridu oni za pumpu, nego se samo ništo smijuljidu.

„Evo mi smo ti donesli“ !!!!!!! ?

Kaj sad, niš ne razumim.

Vidim Miro drži „kravicu“ od pet litar, Slave drži naramak boc Jamnice, i onda, više neznam ki je rekal.......EVO TI LAPTOPA.

Ja paf. Gledam i ne verujem. Ništo me steglo u grlu. Divanit nemorem. Jebo te, fakat, donesli laptop. Nov, ispod batića.

„Pa kaj je dečki, zač.......“

„Vidili smo tvoju objavu da ti se sjebal laptop, pa mi noveg donesli, jer ti moraš pisat“, veli Elvis.

„Kako“ pitam ja i nemorem dojt sebi.

Opet Elvis:

„Lipo. Ja zval Miru, Miro Slavu, Slave Dadu, Dado Zlatka Turkovića - Pešana. Sve to na brzinu. Trebamo zet Neši laptop. Dal more. More. Svi se složili. Za par minut pal je dogovor. Prošli smo kod Šatrija i rekli da izabere ništo dobro za tebe. I evo ti ga, na“.

I kaj bi sad ja trebal napravit. Da su me dečki iznenadili – jesu. Da su me šokirali – jesu. Da su me malo i dirnuli – jesu. I kaj im reći nego jedno veliko hvala.

U ovom poslu, kojim se nakon radija iz zajebancije bavim, uvik najdem neprijatelja. Ali oni su beznačajni sve dok postoje ovakvi prijatelji. Sve dok ih, kad se dignem na levu nogu, na blogu ili fejsu, dobro namažem.

P.S.

Drugi tjedan prekidam pisanje i na blogu i na fejsu, jer mi je u sobi zima kaj pas. Nimam drv za ložit.......Kaj trebate napravit, taj postupak dalje znate.......

Slave,  Dado, Belin i Miro. Baš in hvala i svala im dala. Ako još moredu ...

Foro miro - Junior. Doktotirao kod najboljeg - LUPINA.

Sad se opet moram učit na novem delat.

5. 2. 2023.

Nebojša Magdić