KAKVA JE PRVLJE BILA VRŠIDBA.

Prilično sam aljkav kada su u pitanju društvene mreže. Puno toga propustim jer nisam baš redovit u pregledavanju raznih internetskih umotvorina. I tako sam tek jučer naletio na post o vršidbi, koji su objavili ex kolege na Ogportalu. Kako se nekad vršilo, uprizorili su u Mjesnom odboru Turkovići. Dali si ljudi truda, da se ne zaboravi, kako su to, dok nije bilo mehanizacije, radili naši stari. I dopeljali mog omiljenog političara Grumfeka, da i on to vidi.

Samo to baš nije bilo onako „naruku“, ko prvlje. Jer tu su, u Turkovićima, bili doduše stari traktori, gumenjaci, dreš. No to je već bio, moderniji način vršidbe. A kako se zapravo, prije toga, bez ikakvih strojeva obavljala vršidba, evo malo mog sjećanja.

 

Dok još ni jako vruće, onako na sabajle, sve je moralo bit spremno za vršit šenicu. Il' jačmen. Svejedno. U ono vrime još ni bilo kombajni, ni ti' vršilic, nego se sve delalo naruke.

One snope šenice, kaj smo snoć s njive dopeljali doma, sada lipo složimo u krug po guvnu, ko je bilo oko sedam meteri široko. Nigder, kadi je bilo mesta, i veće. Vršilo se s konji, voli il s kravami. Kaj je već ki imal.

Deda bi se prekrižil, ništo izmolil u sebi, i ispeljal krave iz štale. Uklenil ih u jaram i napeljal na guvno. I počel vodit ukrug. I sve se više primakivat va sredinu. Onda od sredine, jopet prema van. Krave gazidu po snopi, i runidu zrno sa klasa. I tako iz kruga u krug. Čoviku se zamanta u glavi. Ja sam ko maći, imal poseban zadatak. Držal sam lavor, i kad bi ka krava podigla rep, to je bil znk da će se posrati. A ja brže s lavorom pod guzicu. Nedaj Bože da bi i mrvica balege pala na šenicu.

Kad se blago malkoca odmaralo u ladu, s rogljami smo prevrtali snope, a onu slamu sa vra, balali ustranu. Doli ostalo zrnje. Pa smo metali nove snope šenice. I onda opet krave na guvno i okreći kaj ringišpil. Sve dok doli ni ostalo samo zrno. Slama se metala na rpu a to je za nas dicu bilo najveće veselje. Skakali smo ponjoj kaj benasti, delali tunele, i svakakve vragolije. Kašnje je ta slama bila za nastor. Metala se u štalu kad ni bilo stelje, da bi blago počivalo na čistemu.

Drugi dan, ono zrno kaj je ostalo na podu, išlo se vijat. Lopatami smo balali šenicu uzrak a vetar je otpuhival turje. Ostalo je čisto zrno ko se metalo u vriče, ili drvene kištre, a onda se vozilo u mlin. Mi smo vavik vozili šenicu na tri mlina u Vučići.

Evo tulko sam se ja svetil svega oko vršidbe. Ako još kaj znate, nudar dodajte. Ako je ki kaj od ovega kaj sam naškrabal, bar malkoca razumil.

P.S.

Možda bi u MO Turkovići organizirali i ovakav način vršidbe. Siguran sam da to tamo ljudi pamte. Ali više nema ni krava, ni volova. Ima tek poneki stari traktor i dreš. Pa se pomogni, onim što imaš.

Udri rogljami i grabljami, da zrno prije otpade.

 

Konji, voli il' krave - predhodnica modernih vršilica.

31. 7. 2023.

Nebojša Magdić