MALO SE ZAJEBAVAM. JUŽINA PIČI U GLAVI. CIJELI OVAJ DAN.
Nisam imal kaj napisat pametno, pa sam se odlučil da napišem ništo benasto. A to jedino i znam. Za benastoće sam majstor. Ako vam kaj ni jasno, pitajte. I ne lajkajte prije nego ste pročitali.
Dakle, vako:
Ovo što mi se događa, generalno je sranje. Prošlo već par sjednica Gradskog vijeća a ni riječ o meni. Ni „a“. A bogme ni „b“. Niš. Muk. Tišina. Sad čekam samo Sabor. Možda me tamo spomenu. Daj Grumfek, ako Boga znaš, reci ku zame, pa makar, kako ti znaš, bilo i ružno.
Jer sav sam očajan. U strahu. Jesam li zaboravljen, odbačen ili je Grumfek uveo pravilo: nomina sunt odiosa. To je inče, ako niste znali, rekao onaj Francuz Ciceron, u engleskom Donjem domu, a to se na francuskom kaže, House of Commonsa, a vele da znači – ne spominjati imena, ili, imena su mrska. Valjda zato o meni omerta. Kako to već mafija radi.
U Ogulinu zavladao novovjeki Weltschmerz – narod u konsterniran, u čuđenju, zabrinut. Otkuda sada taj muk. Briga naravno ljude za mene beznačajnoga. Svi od 7 do 77, a i mlađi i stariji, brinu da se mojem Grumfeku nije nešto dogodilo, da ga nešto ne boli. Kad ništa ne „divani“, kad šuti k'o amur, kad ni jednom ne spomene dragog mu „speen mjastora“.
A ja speen, ili spin majstor, očajan, bespomoćan, psihički oronuo. Zar sam tako beznačajan lik, da me se već par sjednica, moj omiljeni gradonačelnik ne sjeti i ne spomene. Padam u očaj. U bedu sam, ne jedem, ne pijem, osim antidepresive. Ne pomaže.
Z.M. mi dao pa zapalim povučem bijelu crtu, možda mi bude bolje.
Ja si valjda umišljam da sam „conditio sine qua non“. Da se ne može bez mene. Kako GV može proći bez spin majstora.
To da on meni napravi. Da me ne spomene. Meni, kome je on, moj Grumfek uzor od kada se, na nesreću mnogih, pojavio u ovoj političkoj žabokrečini. Koja mu je prirodno stanište. To da napravi meni koji ga obožavam, da ne kažem volim, jer bi netko iz LGBT ekipe, to mogao krivo razumjeti.
Pa pitam neke koji su bili na sjednici.
“Pa kaj baš niš ni rekal zame, kaj me ni spomenil“.
„Ni“.
„A morda si išal na zaod pa nisi čul“.
„Nisam se dizal sa stolca, sve sam slušal“.
Pa pitam drugega jel me spomenil.
„Ni“, veli i taj.
„A morda je“. Nedam se ja. „Morda nisi čul, jerbo si šah igral na laptopu“.
„Ne igram to ja. To igradu njegovi pioniri“.
„Pa kaj ni bilo ono – „olinjali spin majstor, pa krade paradajze, pa ništo o šekretu, jel morda kaj povidal o staklenem mostu…….“
„Ma ne dosađuj. Ni te spomenil. Ne j..e te ni za suvu šljivu naš posebno cijenjeni tzv. gradonačelnik. Nebitan si“.
E sad ga jebi. Moj dragi Grumfek bio mi je posljednja nada, da ne padnem u zaborav. Sada kada je, kako stoje stvari, dignuo
ruke od mene, preostaje mi samo da se objesim. Recimo na staklenom mostu. Na veselje „Grada koji raste“. I svih njegovih
žitelja, a posebno drugova.
P. S. Ako ovako nastavi ova jebena južina, pa me udara ravno u glavu i ne mogu ništa pametno sročiti, preostaje mi samo da
pišem ovakve bedastoće. To mi „pravodobro“ ide. To delam najbolje.
Bog i fala, i nemojte kaj zamerit.
6. 1. 2025.
Nebojša pl. Magdić
Kontakt e-mail:
Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite.
A ti Nešo barem po komentarima trebao bi napisati par riječi o republici srpskoj. Ili se bojiš da te ne tuže.
Dal oni to podržavaju il kaj.
Žalosno je to da ne poštuju zemlju u kojoj žive.
Pogledajte na fejs stranici bajmok-dreznica ima toga jos
Niti Ogportal. Ovog puta do nih nije dospjela nikakva informacija niti nema "dojave sa jesnih građana" da bi o tom mogli što proštudirati.
Ne Jasenak! Zaboravio, izvini!
Pa to su hdzenjare od stoljeća 7.
Pa javio se je Ivan Janjanin. Sve ti je lipo objasnil.
Tko je taj? Jel taj srbin ili hrvat?
Ljudi pitaju kaje je sa trgovackim centrom.
Pa kazi im da je Gavan dobil posal i da krece sljedeci tjedan. Kazim da ide retencija u Draznickom polju. Kazi im da ide Babima gora. Kazi im prije nego skuze da Ogulin ipak raste..[/quote
A kaj Oguli ima s rim. Centar sebi grade stranci, retenciju u Drežnici HEP a Babinu goru Županija odnosno država. Po Gradu i gradskoj vlasti od toga ne ni bilo ništa. Kao ni od obećavane najobičnije šetnice oko Sabljaka.
Vjerojatno će se dotični prepoznati, a možda i neće. Inaće gospon nije sav svoj pa mu ni za zamerit.