MALO O NAŠI MAJSTORI, I URARU ZDRAVKU.
Ki nisu iz Ogulina i ki su zaboravili naš lipi divan, nek ovo ne čitadu. Slabo će razumit. A zgodna je pričica.
Nima tega ki ni, da prostite, popizdil, kad išće kakvega majstora a ovaj ga j..e u zdrav mozak.
1.
Procurila voda. Zovem majstora.
„Dal' moreš dojt kaj prvlje. Procurila voda, nama uz vaserlajtujg. Teče kaj Đula“.
„Ti, zaš kaj, dojti ću jutri na sabajle, samo ti pripremi kaj treba“.
Pa ga onda ga ni tri dana, a voda teče po kujinji.
Namačaš krpe, cidiš ih, namačaš, cidiš i ……. čekaš. Sad će, samo kaj ni. Pa onda dojde za tri dana i čudi se kaj si živčan.
„Pa kaj je tebi. Kaj to malkoca curi, neš se utopit“.
O jebem te robijo !!!
2.
Il' ti treba pomalat samo kujinju, sve masno od kuvanja, pa zoveš majstora. Dobri ste si, pa misliš, evo njega, sad na.
„Kupi milo u DIP-u il' pri Brčiću kantu farbe, jedan valjak, manji kist, i to ćemo smirit kaj si rekal keks. I ako imaš stari novin, da si od nji kapu napravim, da mi ne sere po glavi kad belim“.
Jebem ti majstora. Nit ima valjak, nit penzl, a još i na novine moram trošit. Dobro, novine ne moram. Ukradem ih u Snupiyu.
I sada čekam i gruntam - ajd' fala Bogu, on mi je sigur. Kulko smo se puti samo zajedno naljali u „Palmami“, neće me on zajebat.
Neće k…c. Došal je nakon sedam dani i još se čudi, kaj se jadim.
O jebem te robijo !!!
3.
Lej sad ovo - pokvari mi se motorna žaga. Neću k Račkemu jer ima posla preko glave, nego odnesem Iveti, fuš majstoru.
„Kaj je. Zajebava te. Neće palit, a. Ostavi ti dičak nju pri meni, i dojdi jutri iza dvanajste vure. Delat će, kaj vekerica“.
Ovo „jutri“, razvuklo se na deset dani. Dojdem svaki dan, a on veli: „Kamo si navalil“. Pa se čudi kaj sam popizdil:
„Kaj se jadiš. Pa nimadu drva noge da ti pobignu. Spilit ćeš ih, ima cajta do zime“.
O jebem te robijo !!!
I tako je sa svakim majstorom. Nebi ga dočekal, da ga j…š.
Ne'š dočekat ni oneg za štrom. To vam je struja, ako niste znali. Ne'š dočekat ni oneg kaj ti treba metnit dvajst pločic u kupaoni, ni zidara, ni mehaničara za prominit pakne, ……. Čekaš, obajaš po gradu misec dani i pitaš fušera:
„Jel gotovo majstore“.
Gotovo je da prostite, moj k…c. Pa me zajebava:
„Ma sad će na. Samo kaj ni. Kamo si navalil. Jebla te žurba“.
O jebem te robijo !!!
I tako ti celi život duraš, i čekaš majstora. Koda da čekaš onega Godoa, il kako se taj već zove. Kuliko čujem, ni taj još ni došal.
Al' ovo kaj sad sam sad izbrndal, sve je to lipov k…c prema mom najdražem majstoru. On vam je, da se „prešaltam“ na književni jezik da me lakše razumijete, rekorder na rekorderima. Genijalac. Ne u našim ogulinskim, ili hrvatskim, već u svjetskim okvirima. Evo što mi je napravio naš Zdravko urar. Svjetski rekorder u popravci jednog običnog, malog sata kupljenog Italiji.
Dakle, kupio ja u Trstu, na čuvenom i omiljenom okupljalištu naroda i narodnosti Jugoslavije – Ponte Rossu, budilicu. Sad, da mi baš trebala, nije, imao sam klizno radno vrijeme – kad dođem, dobro došao. A taj čuveni Ponte Rrosso, uvijek sam nastojao izbjeći, jer u meni je ostavljao mješavinu smijeha, ljutnje, srama i gorčine. Bome, tu smo se izblamirali do kraja. Ali to nije tema ove pričice.
Dakle, jesam li zakoračio na trg, evo tipa. Jakna od skaja, cipele „špićoke“, šilterica na kojoj piša NY. Snimio valjda u meni Jugovića i pita:
„Trebate lire“.
Ja njemu, praveći se lud i glumeći Talijana, kažem: „Prego signore?“.
Tip se povlači, misli da se zajebo i ispričava se:
“O scusi, scusi…“. Kao, oprostite. I ode.
A ja razbijam glavu. Kako me je prokužil, pizda jedna. Ne izgledam k'o Jugović. Izgledam normalno. Čak prenormalno. Doduše, čupav jesam, idem bos po Trstu a starke nosim svezane oko vrata. Imam, ne Super rifle, nego top traperice Levi Strauss, košulju od indijskog platna, najnoviji i skupi modni krik. Sve skupa, to dosta košta. A tip meni: „Trebate lire“. A đe mene nađe.
O jebem te robijo !!!
No, da skratim. Kupio ja na tom legendarnom Ponte Rossu vekericu. Malu, zgodnu, baš nekako narednu. Radila vekerica k'o prava urica, tjedan dana. I stala. Ni da bi. I odnesem je ja lijepo našem uraru Zdravku. Ili – Zdraveti uraru.
„Daj vidi Zdravko, stala mi vekerica, dal se da ništo napravit“.
Zdrave ima onaj urarski monokl na oku, pogleda me s drugim okom, i onako sav je u poslu, veli:
„Metni je tu, sad imam posla, pa kad uvatim vrimena, to ćemo rešit“.
„Kada“, pitam ja.
„Ma dojdi za par dani“.
Prošla dva tjedna, ja skočil s posla kupit sir škripavac na placu, pa navrnem do Zdravete. Usput mi je.
„Ajd dobar dan majstore. Jes'l morda pogledal onu moju vuru“.“
„A joj. Al' si navalil kaj vol u rivinu. Vidi kuliko ih imam. Barem dvisto komadi. Treba to smirit. Al' kad je zate, rešit ćemo drugi tjedan“.
Drugi tjedan, ja ponovno u Trst. Redovito sam išao tamo jednom mjesečno po nove ploče za disco, jer u Jugi tada, dobiti neki novitet sa svjetskih top lista, bila je nemoguća misija.
Kad obavim kupovinu, preko puta robne kuća Standa, navratim na redovitu pizzu. Konobar me već znao, jer sam, za nepovjerovat, uvijek ostavljao tringelt, samo da pokažem nisam kao ona jadna većina s Ponte Rossa.
Pa onda, usput prema autu, navratim ipak na taj čuveni Ponte Rosso. I kupim novu budilicu. I onaj sat sa brojevima, što je tada bio pravi hit.
Takav je Pipe Makek dobio kad je išao u mirovinu. Pa kada bi ga pitali, koliko je sati, Pipe bi onako važno lagano zasukao rukav, pogledao na sat i rekao:
„ Iljadu sedam stotin“. (17,oo h)
Pa kulik je to Pipe.
„Pet vur popodne“.
E jesam ga odlutal i rastegnil, en ti pasa.
Dakle, kupil novu vekericu a za onu prvu, svako malo pitam Zdravetu:
„Jel gotova“.
A on, ni ne prekidajući posao i ne gledajući me, samo kratko:
„Baz brige. Napraviti ćemo je. Kud žuriš“.
I tako prolazi vrijeme. Prolaze dani, prolaze tjedni, prolaze mjeseci, prolaze godine, a bogme prolaze i desetljeća. Na vekericu, već davno zaboravio.
Ovog ljeta, sav dokon, jer mi je nekako „uzruku“, navratim onako bez veze kod Zdravka. Situacija ista – monokl na jednom oku i marljivo radi. Sada ga ja malo cimam:
„Zdrave, jel' morda gotova ona moja vura “, zajebavam ga.
A on me pogleda ispod oka i izvali:
„Koja vura … dal' ona smeđa "Europa", na preklapanje. Ma tuj u je nigdi“.
Ja paf. Kao da me grom pogodio. Objesila mi se donja vilica. Razrogačil oči. Digal mi se tkal. I šećer. I kolesterol. Ne mogu vjerovat što mi čovjek govori. Ne mogu doći k sebi. Ne vjerujem da sam ga dobro čuo. Pa taj sat sada je već pravi relikt, arheološka vrijednost od mene zaboravljena, a majstor Zdravko točno zna boju i marku.
Pazite – zna BOJU I MARKU sata, koga sam mu donio na popravak 1977. godine. PRED 47 GODINA. I to Zdrave pamti.
A tisuće satova prošli su mu kroz ruke. Ali on ne zaboravlja i ako je već dobrano u devetom desetljeću. 84-a ili 85-a mu je na leđima. Obrt je, kako mi kaže, otvorio 19. 10. 1970. Pred 54 godine. U penziji je, ali još uvijek, onako za svoju ruku „malkoca delka“.
I sada recite da nije Zdravko svjetski rekorder. A možda i ja, koji sam toliko dugo čekao. Zato, ako koji dan duže čekate na popravak televizora ili nečeg sličnog, sjetite se kako to izgleda kad čekate 47 godina. Sve mislim bil ga tužil, a za pravnika bi mogal uzeti sina njegoveg Patrika.
I kaj sad. Niš. Morda i moja vura dojde na red da je Zdrave popravi. Ako uvati vrimena. Bože pomogni.
Nebojša Magdić
11. 11. 2024.
Komentari
Dodaj komentar
#1
2024-11-11 14:53
S guštom sam pročitao članak. Što reći nego da ste oboje bili i ostali živuće Og. legende. Bez uvrede, za vaše godine neka vas zdravlje čim bolje posluži i Bog poživi.
#2
2024-11-11 16:02
Iz nicega izvrsno slozena prica. Bravo. G.Zdravko je samo kolaterarni sudionik u klasicnom novinarskom uratku.
Tko vas je ono spremio u penziju.
Kome ste ono smetali.
Tko vas je ono spremio u penziju.
Kome ste ono smetali.
#3
2024-11-11 18:38
Citat Sofoklo:
Smetao je pizdekima svih boja. Da je bilo pameti ostavili vi ga na radiju i drzali pod kontrolom. Ovako pimpek .
Meni je najbolje ono da je Ponte roso omiljeno okupljaliste naroda i narodnosti Juge. I ono ne izgledam ko Jugovic. Izgledam normalno. I ono s Pipom koliko je sati 'iljadu sedamsto'.
Ma sve mi je dobro.
A da si daval konobaru. tringelt/napojnicu/ e to ti ne verujem.
Iz nicega izvrsno slozena prica. Bravo. G.Zdravko je samo kolaterarni sudionik u klasicnom novinarskom uratku.
Tko vas je ono spremio u penziju.
Kome ste ono smetali.
Smetao je pizdekima svih boja. Da je bilo pameti ostavili vi ga na radiju i drzali pod kontrolom. Ovako pimpek .
Meni je najbolje ono da je Ponte roso omiljeno okupljaliste naroda i narodnosti Juge. I ono ne izgledam ko Jugovic. Izgledam normalno. I ono s Pipom koliko je sati 'iljadu sedamsto'.
Ma sve mi je dobro.
A da si daval konobaru. tringelt/napojnicu/ e to ti ne verujem.
#4
2024-11-11 22:46
Tko zna taj zna. Bravo za post. Duhovit. Kako ovo s nasim majstorima tako i sa Trstom.
A Zdravko je covjek s nevjerovatnom memorijom. Dobro da si ga se sjetio.
Bilo bi dobro jos nesto slicno napisati o poznatim Ogulincima ali ne nikako o politicarima. Ti ovakav post nisu zasluzili.
A Zdravko je covjek s nevjerovatnom memorijom. Dobro da si ga se sjetio.
Bilo bi dobro jos nesto slicno napisati o poznatim Ogulincima ali ne nikako o politicarima. Ti ovakav post nisu zasluzili.
#5
2024-11-12 08:04
Išal sam vidit tu Europu "prklopnu". Jebem ti sve i ja sam ju imal dom, tj. mali je moji a ja joj mast vadil. Samo jel to bila bas Europa ili neka kopija..vrag će ga znat.
Kad zajdeš gosponu Zdravku u radnju, iza onih zavjesa na prozori...koda si došal u neki zaboravljeni, sretniji i sjetniji svijet. Lipo mi je tamo. Nekad onako daljinski otključavam auto, zaključavam...da se baterija kaj prije razjebe pa da mogu u tu radnju zajt. Bas je neka oaza, neki vremenski stroj...
Kad zajdeš gosponu Zdravku u radnju, iza onih zavjesa na prozori...koda si došal u neki zaboravljeni, sretniji i sjetniji svijet. Lipo mi je tamo. Nekad onako daljinski otključavam auto, zaključavam...da se baterija kaj prije razjebe pa da mogu u tu radnju zajt. Bas je neka oaza, neki vremenski stroj...
#6
2024-11-12 10:55
Sve mislim bil ga tužil, a za pravnika bi mogal zet njegoveg Patrika.
Tuži ga za psihičke probleme. Na primjer.
Godinama nisi mogao zaspati bez vekerice.
Bio si uznemiren da joj se nije nešto dogodilo.
Bio si očajan jer si svaku noć sanjao kako je sama u nekavoj ladici.
Ako uspiješ dobiti nekakvu bolju novčanu odštetu, možda se odlučiš konačno i piće platiti.
Tuži ga za psihičke probleme. Na primjer.
Godinama nisi mogao zaspati bez vekerice.
Bio si uznemiren da joj se nije nešto dogodilo.
Bio si očajan jer si svaku noć sanjao kako je sama u nekavoj ladici.
Ako uspiješ dobiti nekakvu bolju novčanu odštetu, možda se odlučiš konačno i piće platiti.
#8
2024-11-13 13:54
Dva vrhunska majstora. Jedan majstor o satova a drugi majstor od pera. Čestitam Nešo, dobro si ga opisal a ono o našim majstorima mi je najbolje.
#9
2024-11-13 14:16
Bravo na ovom postu. Takvih se tema drži a pokvarenu Sdp.ovu političku robu prepusti 'nezavisnim' medijima koji su za to kako se govori, dobro plaćeni.
Kontakt e-mail:
Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite.