NIKI ŠETKA, NIKI DELKA A JA POSTAVAM.

Sada će niki reč: Vidi mre, nima kaj delat pa piskara. A kaj sam delal, to neće pitat.

Krenil napravit bar pol metra dvr na Sorašnik, delal 10 minut, al' ništo mi ne štima. Pogledal na mobitel, a ono – minus tri. O jebem ti pamet.  I odma odustal.

Ako ne delaju, nego samo brljavidu, oni na retenciji, kaj bi ja delal.  Pa se propeljal po gradu. Ne dala se ni ona cestica od 300 meteri - od Dalmatinca do mosta. Nigder žive duše.  Kad će je smirit, samo Bog zna. I Grumfek.

Pa onda obašal Proce. Tamo, da te Bog prosti, raskopali svaku cesticu, a bogme zašli nikom i u dvor. Deladu Nepalci. I veselo mi mašedu. Lako njim, naučili oni na zimu.

A bogme, deladu i naši iz firme Montel. Iz Zagreba. Na pomoćnem nogometnem iglališću.  Velidu da će posadit umjetnu travu?. Dobro, njim je lakše jer je toplo u kabini, pa se da izdurat.  Jedino ih  j..e  mokar teren. Natovaridu kamion, a on ni makac. Šlajdra po mokroj zemlji na mestu, pa ni pedlja dalje. Ja postavam, imam vrimena, pa smotrim kako će ispeljat. Nikako ne ide. E onda, po našem sistemu „snajdi se druže“, ovaj s bagerom digne kipu i lipo odriva kamion do asfalta pri dvorani. I ode ovaj dalje. I zasere celu cestu. Al dobro, past će kiša i oprati. Ki na malo gleda, malo vridi.

A onda naleti Lomošćan, neću reč ki, i veli mi:

„Lej, ode kamion s lipom crnicom u grad. Baš me zanima komu je vozi, i čel taj platit il će bit mukte“.

„E jebi ga, nam niš nam ne valja“ velim mu.  „Zemi lipo tačke, ni ti daleko, i otpeljaj si za rožice. Grad časti“.

„Ma jebem tebe i tačke, veli i ode u Snoopy na maći konjačak.

 

Evo plina u Proce, samo kaj ni...

 

Dva kamiona, dva bagera i dela se bez obtira na zimu.

Razbija se zid prema ginazijskom igralištu.

Lipa crnica za rožice. Zemite i recite da sam ja rekal.

6. 2. 2025.

Neboja Magdić