MAKARSKA, VIA LIKA, NA SODOL.

Ekipu iz VGPK - Volim grad pod Klekom, ja sada, onako iz milja, zovem VPPS – Volim parfumeriju pod Sodolom. Jer po njima, šireći svoje opojne mirise, Sodol nije ništa doli naša gradska parfumerija.

Inače, ovi iz VGPK, dežurni su arbitri svih mogućih zbivanja u „gradu koji raste“, a bome često znaju ubosti baš „u sridu“. I to sve na račun mog dragoga Grumfića. Rastavljaju ga na proste faktore, svako malo ubodu neku pikanteriju, a najviše su opsjednuti brigom oko odlagališta Sodol. Dvije godine konstantno pišu o dovozu tuđeg otpada iz gradova diljem Hrvatske, (Samobor, Makarska) pa se ja siromah, sve pobojah, da nam netko, uz blagoslov ove gradske vlasti, ne uvali neki kontejner sa smećem iz Černobila, ili iz japanske nuklearke  Fukushima. Pa nam za tu uslugu, tutne neku sitnu lovu. Pa da nas možda i malčice truju. Vrag bi ga znao. Nikome više danas nije za vjerovati.

Ova Makarska posebno mi je zanimljiva. Sabrali tamo  smeće, pa odlučili da ga nekome uvale. Po sistemu – čim dalje, tim bolje. Pa ga šleperima voze iz Rivijere ispod Biokova, od Baške Vode preko Brela do Omiša, kroz čitavu Dalmaciju, i opustjelu Liku.

Smećeee, smećeee, besplatno od srca poklanjamo smećeee.

Al' mandalo. Brus. Fige. Nitko, ama baš nitko neće to njihovo jebeno smeće. I onda oni s njim , pravac u „grad koji raste“. Baš na našu „parfumeriju“ Sodol. I voze to svoje smeće, preko 700 kilometara, u oba pravca. Bogme fina kilometraža. Kakva je to matematika, ni Anštajn nam ne bi mogao objasniti. Osim da, ako umjesto matematike, nešto drugo nije u pitanu. Ne znam. Samo pitam.

 Onda je na sve Grumfić popizdil, i javno je na Ogportalu obznanio misterij zvan smeće. Napisao je:

 „Prihvaćanje otpada iz drugih gradova, poput Samobora i Makarske, provodimo u skladu s naputkom Fonda za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost (FZOEU)“.

A tako dakle Grumfić. Eee kad je tako, kad je taj Fond to preporučio, nije se s time zajebavat. Fond je vlast, a vlast treba slušati. A slušaš samo, ako nemaš muda da se toj vlasti suprotstaviš. Kao što se suprotstavio gradonačelnik alkarskog Sinja, alajčauš Miro Bulj, i pokazao onima u Zagrebu da ima muda. I to podeblja.

U čemu je štos s tim pokazivanjem muda. Naime, splitsko odlagalište Karepovac, uskoro bi trebalo biti zatvoreno. Napunili ga Dalmoši uredno do vrha, i sada traže, kamo sa smećem. I mudro se dosjetili – u susjedstvo, na odlagalište u Sinj. Ka Gospi sinjskoj.

 Sastalo se probrano društvo u Ministarstvu zaštite okoliša i zelene tranzicije.  Novopečeni gradonačelnik Splita Tomislav Šuta, i gradonačelnici i predstavnici gradova koji koriste splitsko odlagalište Karepovac. A da društvo bude kompletno, tu se naravno našla i naša ministrica Marija Vučković, koja je ponudila solomonsko rješenje – smeće sa splitskog Karepovca, lijepo preusmjeriti na sinjsko odlagalište Mojanka. Čak je zaprijetila sankcijama Gradu Sinju, ako to ne prihvati".

A onda se Bulj, drčan, kakav već je, dig'o  na zadnje noge, i ukenj'o se u časnu alkarsku odoru od smijeha. I držeči se onako viteški Mažuranićeva „Agovanja“ – „ko da strepi mrki vuče s planinskoga gladna miša", lijepo je odbrusio vlastima u Zagrebu:

„Karepovac će uskoro biti zatvoren i nastat će problem, neka onda ministrica i splitsko-dalmatinski župan Blaženko Boban odvezu smeće na Markov trg u Zagrebu, a ne na našu Mojanku“.

Epilog - ministrica i gradonačelnik Šuta „uništa“ – Bulj pokazao muda i pogodija „u sridu“.

I nakon toga sinjskog igrokaza, ja pomalo ljubomoran na gradonačelnika alkara Bulja, što i mi nemamo nekoga takvoga da onima gore odbrusi, pitam se onako u stihu:

„Ljudi moji, što se čeka, gdje su muda od Grumfeka“.

31. 10. 2025.

Nebojša Magdić

• Sljedeće