ŠTO JE OVO MENI TREBALO

NEBOJŠA pl. MAGDIĆ

Javljati se, pisati, izložiti verbalnim udarcima sa svih strana, voditi virtualni rat s onima koji te iz bilo kojih razloga mrze, koji ne uvažavaju ama baš ničije stavove, sukobljavati se svakodnevno s nekim imaginarnim likovima da bi istjerao pravdu u koju vjeruješ, čisti je mazohizam.......Postoji li išta besmislenije. Da. Postoji. To je - ništa nepisati. Pišem, jer ovakav beznačajan i malen, hodeć poput Tina ispod zvijezda, želim ostaviti barem sićušan trag u beskraju vremena. Ostaviti malene zapise o dobu u kojem živimo, o malim običnim ljudima, dragim prijateljima, događajima, ljubavima, mržnjama, radostima, lažima i istinama, da bi netko nekada, čitajući ove retke, osjetio u njima tračak nadanja da nismo pali u zaborav. Pišem da bih rasčistio sam sa sobom, sa svojim strahovima, nadanjima, davnim i sadašnjim ljubavima, čežnjama.  Pišem.......ma hajde nemoj  kenjat Nešo. Pišeš jer nemaš kaj delet. Pokosil si travu, osušil je i zapalil, spremil si drva za zimu, napravil na Škorašniku baraku koju pretenciozno zoveš vikendicom, nemaš love za piće u Starom gradu, i jednostavno ti preostaje samo nešto beznačajno laprdat. Evo to je istina, priznaj, budi pošten.

BJELOLASICA ANTE PORTAS

Zahvaljujući  Vladi  drage nam i jedine Republike Hrvatske,  krenula je „obnova“ Bjelolasice. Dok  su mudraci u Vladi skužili da bi trebalo nešto napraviti, prošlo je doduše čak 10 mjeseci.  Ali bolje ikad, nego nikad.   Ili, od koga je, dobro je.

    Skijati se doduše nećemo moći, jer „menađment“  s dobro plaćenim direktorima, nije u gotovo godinu dana uspio servisirati žičaru, tako da će biti otvoreno samo skijalište Tintilinić, na kome će „domaći“ Ivane Brlić Mažuranić, moći uživati u sniježnim radostima. Bože, koji smo mi sretan narod. Doviđenja na ski ostacima Bjelolasice i .......živjeli.

Nebojša Magdić

28.11.2011.