Restoran na Sabljacima konačno je prodan. I ako sam poput mnogih od vas bio malo skeptičan, jer smo do sada, kada je Bjelolasica bila u pitanju, često puta bili izigrani, ovaj puta ipak je uspjelo.
Sve postove koji su objavljeni na blogu Ogulin u srcu, možete
od sada vidjeti i na fejsu. Otvorili su mi ga neki pametniji od
mene, još se baš se ne snalazim najbolje ali post i poneku
fotku uspijem postaviti.
Pored postova s bloga, na fejsu ima ( i biti će ) i zgodnih fotki iz
moje arhive koje, 'ajde recimo tako, nisu za blog. NAVRATITE.
Nedilja dopodne, niš se ne dela, pa sam zel pod noge malu turu: od kuće - Šetalište Krlenac 43, mimo stadiona, črez Lomost na Ventilator i Rašće, pa popreko, iz Proc, na Skorašnik. Zel malo jači tempo, nikakva sparina stisla, a to nikeg ne smeta – šetadu ljudi kulko voliš. Sve si mislim: Kaj je to narod pobenavil kaj ja, pa mesto da lipo borta doma u ladu, mlati po cesti kaj pilići. A nikako ih je najviše od Majke Božje prema Bukovici. Sve gruntam kaj je to sad. A kad sam prešal prugu, ono prema Ventilatoru, nikakav zgon. Sad ću malo prejt na običan divan, da me celi svit razumi.
Kada bi se pitalo mene, ili vas, dragi moji čitatelji, već bi ovog ljeta pili kavu ili bolje pivu, na terasi restorana na Sabljacima i promatrali kupačice, a netko i kupače. Po volji. Ali ne ide to baš tako kako bi mi željeli. Birokracije i pravnih zamki, koliko voliš. Poznati hrvatski specijalitet. No sada, uvjeravaju me, rješenje za izgorjeli restoran definitivno je tu.