KOSI - OSUŠI - ZAPALI. E LIPEG LI POSLA.

Ništo zadnji dani malo pišem pa se niki jadidu. Velidu,  daj malo nemaži kega, da se pripovida. Bi ja lipi moji, al nimam vrimena!

Za prošli vikend sam moral malkoca na more, a onda se ulovil košnje. Imam ja tega dosta za delat. Znate kako su naši stari vavik ništo kupovali. Pa jedan komadić grunta, pa drugi, pa jednu njivicu, pa drugu....... i bogme, pri mojoj familiji sabralo se toga dost. Zemlja je vridila, ranila narod i ki je imal više, bil je fakat i bolji gazda. E sad, više niki ne voli delat na zemlji, jer bogme, nima matematike. Sve je jeftinije va Konzumu i Plodina. I evo ti muke. Zarasle njive i košenice u šikaru, srce čovika  boli gledat. Zato ja svoje krčim i kosim a tega puno, za pobenavit. Do pred par godin kosil sam kaj benast. Pokosi, razbacaj,  prevrni u podne kad ti mozak gori do vrućine, pa opet oko treće vure, a navečer u koluš i – zapali. O jeba te takvo delo. Znam, deda gleda ozgora, križa se levum i desnom, kakvu to grijotu delam, ali kamo ću sa senom. Dok je u Žegaru bilo 300-400 komadi krav, tukli smo se ki će prvi u Beginu dragu kadi je bila najbolja paša. Sada u Žegaru ni jedne krave. I ki će pojist seno. A prije, kad sam bil mać, imali smo samo na Skorašniku sedam stogi, dva stoga u šumi u Cerju, pun šajer sena, a u štali najmanje 3-4 krave, a borami, nikad i više. Nikako mi dojde žal kad se tega svetim. Kosilo se i delalo od jutra do desete ure navečer, al' kulko god bilo teško, bilo je nikako i lipo. Kad sam bil mać, kosil nis nikad. Deda ni dal. Znal je reč:

„Pušći, još si mać. Nakosit ćeš se“.

Al sam zato cel dan drugo delal. Deda je kosil već od pete vure, ranom zorum. Oko devete odnesem mu ja fruštik i friške vode. On legni pod slivu u lad, počini malo, popi malo vode, poji ono kaj sam donesal, i opet na posal. Iza devete ure kosilo se više ni. Jok brajne. Kuvalo je, kaj u paklu. Ja razbacaj ono kaj je deda pokosil, pa ravno na košaricu. Sunce pripeklo, mi haklamo. Jebe nam se za vrućinu. Oko podne na becikl, pa na Škorašnik. Prevrni seno prvi put, i brzo nazad na košarku. Opet par hakli, pa na južinu, pa prevrni drugi put seno, pa opet biž haklati. I onda se čudidu kaj smo bili najbolja generacija košarkaši u Ogulinu. Najteže mi je bilo navečer. Znam, svi haklaju, ja spremam seno. Zberi u hrpu, u koluš, pograbi, naloži voz, upregni blago i doma. A onda ono najgore:

„Ajd ti mali u rožnik i pazi - dobro gazi, da kaj više more stat“.

Jeba ga rožnik. Dijat nis mogal od prašine i vručine. A kako sam gazil, moreš mislit. Imal sam jadni 40 kil.

Onda još beciklom „skoči“ na Bukovnik po friške vode a do tamo tri i pol kilometra. I tulko nazad. A mrak kaj u rogu. Deseta je vura. Prst pred nosom ne vidiš. Da mi je niki onda rekal:

„E vidiš mali, tuj, na ovoj njivi u Vučići, napravit ćeš svoju kuću“, mislil bi da je benst. A da je rekal, čovik bi bogme, i pogodil.

Sve gruntam, sada bi se rado zaminil za to vrime. Bilo je morda ništo, teže ali i nikako lipše. Poštenije. Mirnije.

 „Ovem maći moraš divanit - „faljen Isus“, ovemu „dobar dan“, ovemu „zdravo“, znal je reć deda. Znal se je red. I konda je med ljudi bilo nikako više mira. Više ljubavi. Znali smo kaj nesmimo, i to nismo deleli. A ono kaj smo smili, delali smo od srca. I sanjali kako jedneg dana nećemo morat kosit. E tuj sam se zajebal. Kosim i sad, i zato nimam vrimena pisat. Uvatil sam za ovi par redi malo vrimena u ladu, jer na sunce me mrzi pojt. Kosit ću kad zaladi. Navečer. Iza sedme ure. Drugi dan osušit i opet.......zapalit.

Oneg je Sizifa jebal kamen, mene seno.

 

Izvor: Ogulin u srcu 2012.

Ajte bog i nemojte kaj zamerit.

 

25. 8. 2023.

Nebojša Magdić

Komentari  
#1 Boy 2023-08-25 20:33
Kaj je ovo. Bešto si izgleda zabrljal
Citat
#2 Đebedaja 2023-08-25 21:19
Bravo gospon Nešo. Jbg, drago mi je kaj volite kosit. Jer to vise niki nedela. Al tako treba, ono smo kaj nam je odgoj nametnul. Malo se čovik od teg uspije distancirat. I tako treba bit. I nek Vam dragi Boga da zdravlja da poživkate i kaj više više užijete. I delkajte, se razumi.
Citat
#3 NN 2023-08-25 21:24
Lipo za pročitat i nahraniti dušu.

Malo si greškom pustio 4 ista posta pa kad stigneš sredi to.
Citat
#4 Marjana 2023-08-26 00:38
Ovo je ono što me drži na ovom blogu. Ljepota pisanja o običnim malim stvarima. Kao ono sa vršidbom. Iki prije priča o korzu, pa nekadašnjem discu. Ono o parku mi je no 1. I o Cesarovcu. Ma da ne nabrajam. Ratko Vujnović koji je uporan u želji da izdate knjigu, potpuno je u pravu. Vjerujem da bi mnogivoljeli imati sve ove događđaje u tiskanom obliku. I da bi se sigurno našli sponzori. Ima već primjera naših sugrađana koji su izdali nekakve knjižice. Da ih ne spominjem jer to što su pisali nema veze s ničim. Ali očito su sposobniji od vas g. Magdiću u traženju novca ta tiskanje svojih književnih promašaja.
Zato podržavam Ratka Vujnovića koji vam poručuje: piši knjigu. Vjerujem da bi to mnogi voljeli. Samo treba malo zagrijati stilicu a vidim da vamse to baš neda. Šteta.
Citat
#5 A. Ford 2023-08-26 10:29
Slazem se u potpunosti s Marjanom. Ovo kad ti iz nicega napravis pricu uvijek me odusevi. Samo da to radis cesce umjesto sto se bavis Grunfekom i njegovim mesetarenjem. Znam da to raja vise voli ali meni i vlast i oporba vec idu na onu stvar. I ja podrzavam Ratka - pisi knjigu. Da se ne zaboravi.
I ne kosi po suncu. To nije za starije :lol:
Citat
#6 NO 1 2023-08-26 15:33
Citat NN:
Lipo za pročitat i nahraniti dušu.

Malo si greškom pustio 4 ista posta pa kad stigneš sredi to.


Kao da to on gleda. Naletit će za tjedan dani i ispravit. Vidim da mu nesto nije u redu jer ovo nije objavio na fejsu a ni onaj fajn stosan post o napuhancu objavio je na fejsu a ne i ovdje.
Malo je g. Neso smeten zadnje vrijeme
Ne znam da li od pive ili vrućine. :lol:
Citat
#7 He 2023-08-26 16:29
Pijanac
Citat
#8 nmn 2023-08-28 11:34
lijepo napisano! Zanima me jedna sitnica . U pričama o svom djetinjstvu autor nikada ne spominje roditelje!Možda tekst o tome
Citat
#9 BRUS 2023-09-26 15:52
Vidim da blog ponovno dela. to je odlično. ali zašto nema fotografija.
Citat
Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osvježi