NIŠTA OD STAKLENOG MOSTA.

O staklenom mostu, ideji mog omiljenog političara i  trenutnog gradonačelnika Grumfeka, na društvenim cekerima i mrežama, pisano je već mnogo. Priča je klasična. Jedni podržavaju i aplaudiraju, drugi ismijavaju. Već prema stranačkoj pripadnosti.

Meni je to „na prvu“ izgledalo baš onako, O.K. Stakleni most nad kanjonom Dobre. Izvrsno, bila je moja nestručna reakcija. Sve dok nisam vidio propagandnu predizbornu brošuru Grumfeka, koju je on nazvao „Moja slika grada“ i u nastavku na naslovnici brošure dodao:

„Kada bi vam mogao naslikati MOJU SLIKU Ogulina u budućnosti, bio bi to osmijeh“.

No taj Grumfekov osmijeh, u konačnici je postao prilično gorak. Naime, Ministarstvo kulture nije dalo suglasnost za izdavanje građevinske dozvole uz obrazloženje da most narušava prirodnu baštinu grada.

Hajdemo malo pojasniti. Kažu pametni, da je moć/vlast, najveći afrodizijak. Pa je moj dragi Grumfek, kad već ima moć, a ima je, odlučio sagraditi stakleni most. Sebi spomenik. Kakav ?. Velik. Veći od Frankopanske kule. Tako i treba, jer Grumfek je veći i od Frankopana.

Već sam o tome nešto pisao, i za razliku od našeg gradonačelnika, k'o pravi „spin majstor“, nisam išao grlom u jagode, već sam malo proučio situaciju. Tako sam s bloga „Ogulin u srcu“, iskopao zanimljiv podatak. Naime, početkom 1974. godine, na inicijativu našega poznatog književnika Dragutina Tadijanovića, otpočele su pripreme za obilježavanje stogodišnjice rođenja I. Brlić–Mažuranić. Između ostalog, odlučeno je da se izradi bista I.B. Mažuranić, a to je i učinio naš poznati kipar, Vanja Radauš. On je pri tome predložio, zapravo i zahtijevao, da se poprsje naše Ivane, postavi ispred Frankopanske kule. Pa je ondašnja vlast, mudrija od ove sadašnje, zatražila, sigurnosti radi, i stručno mišljenje. I što se dogodilo. Ništa osim odbijenice.

Frankopanska kula, obnovljena 1967. godine, bila je spomenik nulte kategorije, te konzervatori s pravom nisu u njenoj blizini dopuštali nikakvu povredu spomeničkoga prostora.  

Nisu dakle tada dozvolili ni minijaturnu bistu, a sada je tu lokaciju Grumfek želio nagrditi čudovišnim mostom. Da to neće proći, jer nije prošlo eto ni pred 50 godina, trebao je netko u aktualnoj vlasti znati. Okrenuti telefon, nekoga pametnijeg pitati, kontaktirati te „zločeste“ zaštitare. A ne potrošiti 50-60 tisuća kuna, za radove na ispitivanju izdrživosti temelja. A platili smo, kako mi kažu, i idejni projekt. A i to košta. Novac bačen u vjetar. Naš novac.

Da me je Grumfek pitao, a nije, jer nisam te sreće da sam u SDP-u, rekao bi mu da se ne zajebava, i da umjesto gradnje staklenog, popravi most u Lomostu.

Potpuno razumijem dragoga gradonačelnika. Svako tko je na nekoj funkciji, želi iza sebe ostavi trag. Ali, ne zaboravimo - postoji i crni trag.

Na našu sreću, našli su se tu zaštitari i rekli - ne.

30. 12. 2023.

Nebojša Magdić

• Pret
• Sljedeće