MAD MAX 4.

Nedavno, čestitajući mi Novu godinu, Maks na svom blogu napisa kako je tamo neki Nešo „premazan svim mastima“. Pročitah i odmah se dignem, pa pred ogledalo.

Zurim u lijepo, muževno, šarmantno, znate ono - pravo mačo lice. Zurim, zurim, kritički motrim, natežem kožu, tražim bore, istiskam pubertetske prištiće, kopam nos, čačkam uho i sve u svemu, zadovoljan sam i oduševljen viđenim, ali, masti nigdje. Ma mora negdje biti masti kad Maks kaže. Još se malo „vižitam“, gledam pod pazuho, u uha, okrećem se na sve strane ali od masti ništa. Da nije možda mislio na mast za hemeriode. Bacim i tu oko, ali ni tu ništa. Imam doduše tigrove masti ali se ne mažem. Gadljiv sam. Imam i puhove masti za nedaj Bože. Dva deci, sto eura. Skupo, pa i kada se eventualno opečem, ni tada se ne mažem. Kaj mogu, škrt sam.

Onda mi sine – pa to mene Maks zajebava. Da, da, to će biti. Tu smo dakle. E, to moramo na moj primitivan ali učinkovit način, riješiti prvom prilikom.

Oni koji ne prate ili nisu pratili Wyata Earpa već Savu Kovačevića, neka dalje ne čitaju jer ništa neće kužiti. Priča ide ovako:

Srijeda – nije točno u podne, nije Tombstom i nije O.K. koral, ali obračun se naslućuje. S jedne strane ja, naravno kao pozitivac iz klana Erpovih, a s druge strane pripadnik Clantonove bande, negativac, strašni Mad Max, zvan Maks Maksimala. Mjesto radnje – ulica I.G. Kovačića, čovjeka nježne poetske duše, kojeg je na prevaru stari Nazor odveo u partizane kako bi tamo……. no o tom potom.

Dakle, jezdim ja bespućima te ulice pune otpadaka i raznog smeća oko pola dva popodne. Sunce pripeklo za popizdit. Nema veze kaj je siječanj, u priči mora biti tako. Pred ulazom u tržnicu parkirana dva kombija i voćari tovare neprodane mandarine, banane, naranče. S druge strane od Lovrićeve funtane, jezdi Mad Max. Hladnokrvno i dostojanstveno.

E sad ćemo vidjeti tko je čime, i gdje premazan. Čuveni bloger zvan Maks, ništa ne sluteći, ležerno kroči ulicom svjestan svoje ljepote i moći, i ne znajući što ga čeka. To ne zna. A zna čime sam ja premazan. Dobro, dobro. Stiglo je vrijeme obračuna.

Dakle, sakrijem se ja iza kombija, maznem usput tri naranče iz kištrice dok nema prodavača, i čekam. U zaklonu, u staklu prozora Šegavčićeve trgovine, pozorno pratim kretanje Maksa. I taman kada je došao do kraja kombija, priča je na vrhuncu. Skočim iz zaklona sa stravičnim krikom pred njega i riknem iz sve snage:

„Heeeeej, a čime sam ja to premazan bljedoliki, aaa“.

Strašni bloger zvan Maks se smrzo. Ko na apsolutnoj nuli. Skamenio se u pokretu. Odvalila mu se donja vilica. Naočale mu pale na vrh nosa. Uhvatio se za srce. Okrenuo očima, sjebala mu se frizura……..

Ali, smrzno se i ja. Budalo Nešo, koji se k…c zajebavaš, pa čovjeka more kap strefit. Odgovarat ćeš ko za pravoga.

No Maks na bi bio Maks da se nije u trenu snašao i skužio da mu prijeti samo, eventualno, verbalna opasnost. Vratila mu se boja u lice i dar govora. A i meni lakše kad vidim da će ipak, nažalost, preživjet.

„Maks, koji ti je krasni k…..c da me je…eš s tim mastima. Mislio sam da smo zakopali ratne sjekire“.

Maks, sada već smiren i siguran da je preživio, grunta, ne shvaća o čemu zborim, nije mu jasno, pamćenja ga kao i mene polako izdaje ali onda se ipak sjeti.

“A daaa. Bilo je to za Novu godinu. Ali ne vidim ništa lošeg u tome. Zapravo, napisao sam to kako si premazan svim mastima ali u najboljoj namjeri, nešto kao pohvala za tvoj rad“.

„Ma jebeš ti tu pohvalu. Tipovi shvatili kao kritiku. Evo na postu se pozivaju na tebe, odnosno tu tvoju konstataciju, znaš ono…….pa rekao je Maks, između redaka, Nešo je pi…da“.

„E stari moj. Pa ne mogu ja svakome liku objašnjavati što sam želio reći. Neki ljudi jednostavno ne shvaćaju napisano i tumače to po svojoj želji“.

„Dobro, onda dakle nisam premazan svim mastima, jel da“.

„Ma daj. Glupost. To ti spočitavaju zlonamjerni jer nikada u pisanju nećeš moći sve zadovoljiti. Uvijek će ti neki zločesti nešto izvući. Jedino neće ako pišeš one svoje „sentiš“ teme koje se i meni posebno dopadaju, jer tebi to jednostavno izvrsno ide“.

„Ajde dobro Maks. Ovaj si se puta sretno izvukao. Evo ti za nagradu naranča“.

„Ne hvala, imam jednu, maznul sam Dalmošu iz kištrice“ !!!!!!!

Ooooooo, jebo te blogersko poštenje.

11. 1. 2013.

Nebojša Magdić

• Pret
• Sljedeće