CVITNA NEDILJA - 2017
Danas je cvitna nedilja. Baš se i nemorem pofalit da sam bil na
Maši. Zaspal sam i sad čekam da mi dica donesedu
blagoslovljene maslinove grančice. A nikako nisi ni vridan
danas pa sam kaj onaj ministar Barišić, malo prepisival.
Doduše ne od drugi, vengo od seba pa to onda i ni tako velik
grij. Ki je već to čital nek preskoći a ki ni, nek pročita.
P.S. Slike su iz arhiva
P.S. Kroz Veliki tjedan niš ne pišem.
A sad evo male priče i Cvijetnici ili kaj bi mi rekli, Cvitnoj
nedilji.
Nikako mi je vavik Cvitna nedilja, dok sam bil mać, bila drag,
nikako lip blagdan. Sećam se kad bi deda znal reč:
„Jutri mali počinje Velki tjedan prvlje Vazama. Projt ćeš
popodne na Skorašnik i nabrat rožic da se jutri, prije Maše,
umijemo u cvitnoj vodi.“
I prošal bi sav sretan s maćom košaricom nabrat rožic. Bilo je
već svega. I visibab kulko voliš, i ljubic-beli i plavi, pa onda kaj
cekin žuti jaglaci. Bilo je rožic svake fele. Naberem ja punu
košaricu, za cel bi Žegar bilo dost, i biž doma. Drugo jutro, sve
kaj sam naral, baka bi metnila u lavor pun vode i va tem sam se
onda umival. Onda bi mi lipo obukli svetašnju robicu i poslali
na mašu. Nosil sam sobum drenovu grančicu. Pred crikvom bi
se sabral narod i velečasni bi blagoslovil drenovu il maslinovu
grančicu, kako je već ki imal. I onda smo u procesiji išli u
crikvu na Mašu. Blagoslovljena grančica stajala celu godinu uz
svetu sliku nad mojim krevetcem a druge, iznad kreveta na
križu pri baki i dedi, i pri teti i tetku. Jednu je grančicu deda
znal odnest i u štalu a ki put i na njivu. I od tega vrimena, sve je
ostalo ko prvlje, samo se grančica više ne nosi u štalu, jer više
nigder nima blaga. Ni na njivu jer su njive zarasle. Al zato,
maslinova grančica ko vavik, celugodinu stoji iznad naši krevati
ili svetih slika. Sve je isto, samo
smo mi, zericu drugačiji, zericu stariji.
P.S. Slika iz arhiva
U VELIKOM TJEDNU NIŠTA NE PIŠEM
9. 4. 2017.
Nebojša Magdić
svaka čast,kratko,jasno,sa držajno i istinito