SMEĆE SVUDA, SMEĆE OKO NAS
Što se bijeli u gori zelenoj?
Al su snijezi al su labudovi?
Da su snijezi već bi okopnuli,
Labudovi već bi poletjeli.
SMEĆA KO U PRIČI...
I dok nam Europa onako stidljivo otvara svoja vrata, iza kojih, sam bi Bog dragi znao što nas čeka, premijerka i predsjednik razdragani i sretni potpisuju pristupni ugovor, kao povijesni čin. A mi, građani ovog komadića nebeske ljepote na zemlji, ponašamo se, kontra Europljana, kao da smo pupčanom vrpcom vezani za nekakav zaostali Balkan. /"Balkane, Balkane, Balkane moj"
ŠTO JE OVO MENI TREBALO
NEBOJŠA pl. MAGDIĆ
Javljati se, pisati, izložiti verbalnim udarcima sa svih strana, voditi virtualni rat s onima koji te iz bilo kojih razloga mrze, koji ne uvažavaju ama baš ničije stavove, sukobljavati se svakodnevno s nekim imaginarnim likovima da bi istjerao pravdu u koju vjeruješ, čisti je mazohizam.......Postoji li išta besmislenije. Da. Postoji. To je - ništa nepisati. Pišem, jer ovakav beznačajan i malen, hodeć poput Tina ispod zvijezda, želim ostaviti barem sićušan trag u beskraju vremena. Ostaviti malene zapise o dobu u kojem živimo, o malim običnim ljudima, dragim prijateljima, događajima, ljubavima, mržnjama, radostima, lažima i istinama, da bi netko nekada, čitajući ove retke, osjetio u njima tračak nadanja da nismo pali u zaborav. Pišem da bih rasčistio sam sa sobom, sa svojim strahovima, nadanjima, davnim i sadašnjim ljubavima, čežnjama. Pišem.......ma hajde nemoj kenjat Nešo. Pišeš jer nemaš kaj delet. Pokosil si travu, osušil je i zapalil, spremil si drva za zimu, napravil na Škorašniku baraku koju pretenciozno zoveš vikendicom, nemaš love za piće u Starom gradu, i jednostavno ti preostaje samo nešto beznačajno laprdat. Evo to je istina, priznaj, budi pošten.
BANDIĆEVA LISTA PRDSTAVLJENA U OGULINU
Mogu li vas lipi moji, izbori dovesti u stanje „sentimentalene depresije“ ?. Mogu li vas ni krive ni dužne, vratiti u vrijeme koje ste već odavno zaboravili i ne sluteći da se ono, može vratiti sasvim običnim slučajnim susretom, s osobom koja je nekad davno, u vašem običnom malom životu, bila recimo, vaš prijatelj. Auu, kakav uvod. Dugo nisam pisao, pa to jednostavno teže ide. Ali evo priče.