PARKOVI - KAKO TO RADE KARLOVČANI

 

 

 

 

 

 

 

Prošle su pune četiri godine, otkada je porušen stoljetni gradski park. Ne znam da li postoji tema koja je više obrađivana na lokalnim blogovima i u komentarima. Osobno sam redovito pisao o tome, još čuvam sve te tekstove, i još mi nikako nije jasno, zašto se odustalo od stava „ništa ne rušiti, svako stablo liječiti“, da bi se onda preko noći taj stav promijenio u osudu: „sve rušiti i graditi novo“. Kako su duhovito komentirali Ogulinci: Još starije i još ljepše. Volio bi jednom saznati ime čovjeka koji je parku okrenuo palac dolje i na smrt osudio jedan od simbola grada. Kada je sve porušeno, kao kod mnogih Ogulinaca, i u meni je ostalo samo ogorčenje i tuga. I tekst o parku na odlasku. Ponavljam ga a za to imam i razloga. Evo što tada napisah:

VRUĆINE - HOT IN THE CITY

 

 

 

 

 

 

 

 

Vruće vruće e pa šta je, ako je vruće nije lav, vruće vruće pa neka je, ne boji se ko je zdrav.......

KOŠNJA KAKVA JE BILA PRVLJE

 

Ništo zadnji dani malo pišem pa se niki jadidu. Velidu,  daj malo nemaži kega, da se pripovida. Bi ja lipi moji, al nimam vrimena.

MATURANTI, MATURANTI

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Jedva sam uvatil par lipi dani da ništo podelkam oko moje čarobne vikendice, a moral sam zabilježiti i ovo maturantsko benavilo. Kako baš nisam pri vrimenu, sve gruntam kaj bi napisal, pa se svetim - a prepiši beno svoj stari tekst. Pametno. I evo ga.

"Poput šake rasutih špekula, poput bezbroj bijelih pahulja prvoga snijega, već danima svojom pjesmom i ljepotom, razdragana i sretna, gradom "jezdi" ogulinska mladost. Maturanti broje zadnje dane jedne mladenačke čudesne priče, dane koji se više nikad neće ponoviti.